Konzervativizam je politička ideologija koja se zalaže za vladavinu prava, tržišnu ekonomiju, slobodu izbora, i tradicionalne vrednosti.
Za osnivača konzervativizma se smatra Edmund Berk a osnove učenja, koje je od začetka do danas pretrpelo značajne dopune, možemo pronaći u knjizi "Razmišljanja o francuskoj revoluciji", koju je Berk napisao kao reakciju na dešavanja u Francuskoj tokom revolucije.
Osnovna zabuna ili namerna teza levičara je da se konzervativizam suprotstavlja promenama i da teži da se očuva staro uređenje. Naprotiv, konzervativci su najveći reformatori društava. Zemlje istočne Evrope to najbolje pokazuju. Kada je god desni centar preuzeo vlast od socijalista rast bi bio veći. Međutim, konzervativci se ne odriču pozitivnih stvari iz tradicije, već ih uzimaju kao polazište za poboljšanje onog što je bilo loše. Berk kaže: "Društvo bez snage da se menja nema snage ni da se održi. Konzervativci, se, medjutim, zalažu za postepene "organske" promene, a ne za revolucije. U revolucijama nikada ne isplivaju najbolji već najbezobzirniji. Najbolji su obično žrtve revolucija. Sve dosadašnje revolucije su to potvrđivale.
Konzervativizam je tokom XX veka u sebe "usisao" liberalizam za koji se pokazalo, da ako se praktikuje u potpunosti, vodi totalitarnoj ideologiji. Fašizam i komunizam su posledice ideološke praznine. Konzervativci se suprotstavljaju bilo kojem totalitarizmu i smatraju da je najbolje za razvoj i napredak društva da bude demokratsko u punom smislu te reci.
Osnovni princip konzervativizma jeste vladavina prava, koja se mora uspostaviti kao preduslov razvoja jednog drustva. Gde postoji vladavina prava i sloboda delovanja pojedinaca postoji i savremeno društvo. Konzervativizam kao ideologija je najjači u razvijenim drustvima. Upravo zato, odgovarajuća investiciona politika i niski porezi nisu jedini preduslovi za ukupan napredak.
Kulturni konzervativizam je filozofija koja se zalaže za očuvanje nasleđa jednog naroda. Konzervativizam pokušava da modernom dobu prilagodi norme koje smo nasledili iz prošlosti.
Fiskalni konzervativizam je ekonomska filozofija obazrivosti u javnoj potrošnji. Drugim recima, Vlada nema pravo da se prekomerno zadužuje, a onda da nameće prekomeran poreski teret na poreske obveznike. Poreski obveznici imaju pravo da ne budu opresivno oporezovani. Ovo znači da se konzervativci zalažu za niže poreze jer smatraju da je na građanima, a ne na Vladi, da odluče kako će da troše veći deo svog novca. Fraze ekonomski liberal i ekonomski konzervativac su sinonimi. Konzervativci i klasični liberali su ujedinjeni protiv zajedničkog protivnika socijalizma.
Najznačajniji ekonomista dvadesetog veka, Milton Fridman je postavio osnove moderne tržišne ekonomije i bio prvi koji je detaljno ukazao na "nesposobnost" vlade da efikasno raspolaže sredstvima. Osnovna uloga vlade je da obezbedi bezbednost građanima, stabilnu vladavinu prava i reguliše tržište u oblastima u kojima ono nije efikasno. Ona ne treba da se meša u oblast privatnog sektora. Zamislite samo kako je izgledala država koja nije dozvoljavala privatnu inicijativu a time ni trgovinu među ljudima. Svima je danas jasno da se slobodna trgovina dešava ukoliko oba učesnika u njoj imaju interes. Država treba da se ograniči na ulaganja u javnu infrastrukturu koju koriste svi, odbranu zemlje i osnovni državni aparat. Državni aparat ne sme da bude ogroman jer se na taj način troše sredstva koja bi se upotrebila na produktivniji način. Veliki državni aparat se finansira višim porezima, dakle direktno od građana. Konzervativci se zalazu da gradjanima ostaje više novca, to jest da porezi budu niži, kako bi oni sami odlučili kako da ga potroše, da to ne radi umesto njih država.
Preduzetnici u društvima sa nižim porezima imaju podsticaj da zapošljavaju više ljudi, šire svoj posao i razvijaju društvo. Tamo gdje su porezi visoki, nema stimulacija za investicije. Zašto raditi više kada ti država uzima više?
Konzervativci se zalažu za malu i efikasnu državnu upravu, koja će birokratske procedure dovesti na najniži mogući nivo. Koliko ste se puta osećali loše pred nekim državnim službenikom koji se nalazi iza šaltera državne službe.
U naprednim društvima se više nagrađuju oni koji više doprinose društvu. Obrazovanje je bitno kada se govori o visini naknada za rad. Šta se dešava u zdravstvu kada doktor ima platu od 200 do 300 evra, kada u isto vrijeme postoji značajan višak pomoćnog osoblja u bolnicama i domovima zdravlja? Sistem jednostavno funkcioniše na najnižem mogućem nivou, korupcija cveta i nemoguće je bez bliskih poznanstava ili novca na vreme zakazati zdravstveni pregled.
Javna potrošnja treba da bude niža kako bi bilo više sredstava za investicije. Birokratske procedure treba da budu jednostavnije kako bi investitori lakše i brže ulagali, što ubrzava ekonomski razvoj i zaposlenost.
Konzervativne stranke su danas najveći zastupnici politike ekonomskog razvoja. Protekli vek je dokazao da kada je na vlasti bila stranka ili koalicija desnog centra, ekonomski rast je bivao značajno viši nego tokom perioda kada su na vlasti bili levičari.
Konzervativci vole svoj narod, ali poštuju ostale. Oni se zalažu za saradnju sa ostalim državama i narodima ali u integracije ulaze kao pripadnici svog naroda, a ne kao mondijalisti. Na taj način unose svoju kulturu i njome obogaćuju nadnacionalne zajednice kojima pristupaju. Tako se obezbeđuje kulturna raznovrsnost i bogatstvo.
Termini konzervativizam i desni centar su sinonimi. Konzervativci su protiv ksenofobije i fašizma koji zastupa krajnja desnica. U centralnoj Evropi konzervativizam predstavljaju hrišćansko-demokratske stranke, koje čine dio Evropske narodne partije, najjače grupacije u Evropskom parlamentu. U skandinavskim zemljama, konzervativizam predstavljaju liberalni konzervativci, kao sto je Moderata u Švedskoj, Narodna konzervativna stranka u Danskoj, Narodna stranka i Konzervativna stranka u Norveškoj. One podržavaju politiku slobodne tržišne ekonomije, a obično imaju podršku poslovne zajednice i profesionalaca. U međunarodnoj politici, zalažu se za evropske integracije i snažniju odbranu.
Za razliku od levičara, konzervativci veruju da su ljudi kao pojedinci odgovorni i da nije potrebno da se država ponaša paternalistički prema njima i da bira šta ljudi treba da rade u mnogim oblastima života. Zar nije danas neverovatno da neki birokrata bira šta ćete da studirate i čime da se bavite u karijeri, kao što je to bio slučaj tokom socijalističkih režima. Zar ne biste želeli da vi sami ulažete vaše doprinose za penzije gdje vi želite , a da vam država to ne uzima u ulaže kako želi. Tako što će uloga države biti manja, ekonomske i političke slobode ljudi će biti veće i bolje zaštićene.
Konzervativizam smatra da država treba da obezbedi egzistenciju onima koji ne mogu da učestvuju na tržištu rada: deci, starima, bolesnima, hendikepiranima, ali ni na koji način ne treba da nagradi lenost i nesposobnost.
Ljudi nisu isti, ljudi se razlikuju. Neko je lepši, neko pametniji, neko snalažljiviji. Zbog toga treba dopustiti ljudima da razviju svoje sposobnosti. Otuda konzervativci zastupaju stav da društvo treba da obezbedi jednakost u mogućnostima, a snažno se protive jednakosti u rezultatu. Najbolji će se u pravednom društvu izboriti za svoje mjesto. Oni koji su najgori mogu samo u totalitarnim društvima da zauzmu pozicije koje svojim kvalitetima ne zaslužuju. Ovakvi “kadrovi” mogu samo u društvima poput Sjeverne Koreje zauzeti rukovodeće mesto, samo zahvaljujući tome što su partijski vojnici, i što izvršavaju partijske naloge bez pogovora.
priredio: T. Damnjanović
